"SVAKI ARAPSKI PEČAT U PASOŠU MOŽE IZAZVATI DODATNU PROVERU" Stručnjaci o intenzivnim bezbednosnim proverama u Izraelu i Iranu: "Iranci uvek priteknu u pomoć"
Sukobi u Iranu i Izraelu često se sagledavaju kroz moć političara i vojnika, ali malo znamo o životu običnih ljudi koji svakodnevno trpe posledice konflikta.
O svemu ovome i još više, za Kurir televiziju, govorili su Boško Jakšić - novinar, Goran Šarić - teolog i istoričar, Sara Marinković - politikolog i Vesna Pešić - pisac i izdavač.
- Imala sam sreću da četiri puta posetim Izrael, bila sam u svim godišnjim dobima i u okviru jedne godine, donosila sam i svoj pasoš. U Izraelu, pretpostavka nevinosti praktično ne postoji, iako su bezbednosne kontrole na aerodromu Ben Gurion vrlo striktne. Na primer, žuta nalepnica označavala je da zbog čestih ulazaka i izlazaka podlazim dodatnoj, intenzivnijoj proveri - objasnila je Marinković.
Intenzivne bezbednosne provere u Izraelu
Marinković je dodala da tokom četvrtog ulaska u Izrael, čekanje i dodatne provere pokazale su koliko su stroge procedure, ali i koliko je neizvesno šta vas očekuje.
- Konkretno, četvrti put sam bila zadržana prilikom ulaska 2019. godine. Iako je situacija ponekad šokantna, pristupila sam službeniku sa šalom i odmah sam upućena na dodatno ispitivanje. Tokom čekanja zatekla sam zasebne sobe u kojima su, između ostalih, bili arapski Izraelci, kao i Rusi i Ukrajinci. Čekanje je trajalo oko dva sata, u holu pod stalnim nadzorom kamera. Sve vreme niste sigurni šta vas očekuje, razmišljate o pretresu prtljaga i pokušavate da ostanete ozbiljni - svakako nije prijatno iskustvo - rekla je.
Stroge aerodromske provere
Jakšić ističe da oštre bezbednosne kontrole, uključujući detaljna pitanja i višestruke provere, smatra potpuno opravdanim.
- Ja podržavam oštre mere bezbednosti. Više puta sam prolazio kroz kontrole na aerodromu, gde vas službenik ispituje i po 45 minuta, uključujući pitanja kao što su: da li ste sami pakovali stvari, da li nosite nešto za nekog drugog i slično. Nakon toga procedura se ponavlja kod drugog službenika - rekao je Jakšić.
Razlike u bezbednosnim procedurama Izraela i Irana
On objašnjava da su izraelske mere stroge i neophodne zbog bezbednosti, dok su iranske kontrole opuštenije, uglavnom usmerene na alkohol, ali sa nezaboravnim iskustvima na aerodromu.
- Sve to je potpuno razumljivo jer, kada uđete u avion, znate da ste bezbedni. Ove mere, posebno u vreme terorizma, su apsolutno neophodne jer su izraelski ciljevi laka meta raznih islamističkih grupa. U Iranu je potpuno drugačije. Glavna kontrola se odnosi na alkohol - da li unosite neku količinu u zemlju. Jednom sam zbog dužeg čekanja na frankfurtskom aerodromu napravio kompromis i uzeo malu plastičnu flašu viskija u ručni prtljag. Na aerodromu u Iranu, službenik je na kraju to sručio u barel zajedno sa konjacima i vinima, stvarajući miris koji nikada neću zaboraviti - objasnio je.
Stroge kontrole u Sovjetskom Savezu
Pešić se prisetila najstrožih pasoških provera koje je doživela u Rusiji 80-ih, kada su je više desetina puta proveravali i premeravali.
- Od svih zemalja Bliskog istoka koje sam obišla, Izrael mi nikada nije bio u fokusu pažnje, pa ni sada nisam imala želju da ga posetim. Što se tiče pasoških i carinskih kontrola, najstrožu pamtim u Rusiji, još dok je postojao Sovjetski Savez, 80-ih godina. Tamo su me bukvalno premeravali metrom koji tačno određuje visinu, a policajac je više od 50 puta proveravao moj pasoš i pitao „Da li ste to vi?“, na šta sam morala jednako toliko puta potvrditi da jesam - navela je Pešić.
Gostoprimstvo i sigurnost u Iranu
Istakla je da, za razliku od strogih kontrola, Iranci pružaju izuzetnu ljubaznost i pomoć, stvarajući osećaj sigurnosti i topline za posetioce.
- Takve kontrole ostavljaju snažan utisak, i smatram da stroga i temeljna kontrola u današnjem politički uzburkanom svetu zaista ima smisla. Sa druge strane, u Iranu sam doživela izuzetnu ljubaznost i gostoprimljivost ljudi, koja se može porediti možda samo sa našim srpskim običajima. Gde god da se nađete, da li u nekoj nedoumici ili nesnalaženju, Iranci će vam uvek priteći u pomoć, pružajući osećaj sigurnosti i topline koji je nezaboravan - objasnila je.
Duge i detaljne kontrole na Ben Gurionu
Šarić opisuje da su prvi ulazak u Izrael pratile dugotrajne provere, posebno zbog arapskih pečata u pasošu, dok su kasniji ulasci išli brže uz obaveznu komunikaciju sa službenicima.
- Moj prvi ulazak u Izrael trajao je deset sati na aerodromu Ben Gurion. Dobio sam koliko god sendviča hoću i čekao dok nisam došao na red. Kasniji ulasci su išli mnogo brže, ali je uvek bilo važno normalno razgovarati sa službenikom. Jednom mi je službenik samo rukom pokazao da idem dalje, ali problem je bio što imam mnogo arapskih pečata u pasošu. Svaki put pri izlasku iz zemlje procedura se ponavlja, a ako službenik nije dovoljno iskusan, poziva nadređene da provere pečate - kaže Šarić.
- Pre tri meseca, pri poslednjem ulasku, došla je službenica koja me samo kratko pitala i pustila dalje, bez dodatnih kontrola. Ono što me u Izraelu fascinira jeste da su nadređeni uvek pametniji, šarmantniji i često duhoviti u odnosu na podređene. Jednom sam iz Jordana dolazio, pet minuta pre Šabata, na malom prelazu prema Nazaretu. Svi ostali prelazi su već bili zatvoreni. Prvo se službenica uplašila zbog arapskih pečata u pasošu, ali nakon dolaska nadređenog, odmah je sve razjasnio i organizovao mi taksi do mesta gde je bio kafić, odbijajući da uzme ikakvu naknadu - čak je insistirao da on plati meni - objasnio je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs